Aktivnosti

 

 

"Koliko smo sledili njegovu viziju razvoja romske zajednice u Vojvodini?"

Trifun Dimić rođen je u prestupnoj godini, 29. februara 1956, pa se dan njegovog rođenja uglavnom ne obeležava (sem ako se neko seti da obeleži), nego dan smrti. – 13. septembar (opet neobičan datum). Napustio nas je u mladosti – imao je samo 45 godina, a napravio je toliko stvari da možemo reći da je živeo tri stvaralačka života tokom te mladosti.

Na dan kada se sećamo rođenja Trifuna Dimića ponavljamo ista pitanja: Koliko smo sledili njegovu viziju razvoja romske zajednice u Vojvodini?

Trifun Dimić je, sam, bez institucija razvijao romsku zajednicu, stvarao organizacije i institucije za održivost romske zajednice, najpre u jugoslovenskom, a potom u srbijanskom prostoru. Tekovine su ostale:

Uvedeno je učenje romskog jezika kao izbornog predmeta u osnovne (i srednje) škole u državi, što je onda podrazumevalo da se obrazuju nastavnice i nastavnici za predavanje istog predmeta. Mehanizam obrazovanja za poučavanje izbornog predmeta je napravljen, ali nastavnici nisu dobili stalna zaposlenja u školama za taj predmet. Uvek samo po ugovoru na određeno vreme, što znači da mogu da ‘ispadnu’ iz sistema svakog trenutka kad nekome to bude važno.

Trifun je stvarao udžbenike – napisao je prvi Bukvar na romskom jeziku. Danas postoje udžbenici za sve razrede osnovne škole koje su napisali različiti autori (jedna od autorki je i dr Marija Aleksandrović, jedna od onih koje je Trifun obrazovao za nastavnicu romskog jezika pre 30 godina). Ali udžbenici ne dosežu do svih uečnika na terotiriji države, kao bespalan, a obrazovni materijal.

Trifun je osnovao Maticu romsku, kao osnovni društveni (i politički) organizacioni oblik za Rome i Romkinje koja se nastoji baviti kulturom, obrazovanjem, zdravljem i politikom, i danas. Opstala je, ali, nažalost, uz nedovoljna finansijska sredstva.

Doprinos Trifuna Dimića na duhovnom oblikovanju romske zajednice u Vojvodini, nastavio je uspešno prof. dr Zoran Mulić, ne samo stvaranjem kompozicija za Službu božju nego aktivnim agitovanjem za duhovnost u romskoj zajednici, danas kao osnovi sistema vrednosti. On to čini kao svoj sopstveni zadatak, bez jasnije podrške institucija u državi.

U domenu medijskih prezentacija Roma Trifun Dimić je značajno doprineo, ali su ga nastavljači nadmašili. Danas u medijima ima značajan broj kvalifikovnaih romskih stvaralaca, žena i muškaraca, nažalost, malo ih je u stalnom radnom odnosu. Drugim rečima, stalno postoji mogućnost da se to što je osnovni okvir napretka romske zajednice u nekim okolnosti raspline.

Ono što je ostalo posle smrti Trifuna Dimića, a da je društvo za njega učinilo je Memorijal Trifuna Dimića, nažalost, više ne postoji.

Zato ga se sećam s ljubavlju, na dan njegovog rođenja u nevreme, a na vreme da otpočne sve što je zamislio.

Preuzeto sa Autonomija: https://autonomija.info/svenka-savic-tri-stvaralacka-zivota-trifuna-dimica/ 

Promocija knjige

Dobrile Novkov

"Sve moje vile. Tri decenije Baletskog studija "La Sylphide" 1991-2021.

 

u subotu, 25. februara 2023. 

u Srpskom narodnom pozorištu,

gornji foaje scene "Pera Dobrinović", u 11. časova

 

 

Na promociji učestvuju:

Prof. dr emerita Svenka Savić, recenzentkinja

Gabriela Telgaši Jojkić, balerina

Sanja Vučurević, direktorka Baletske škole u Novom Sadu

Mr Ivana Ilić Kiš, urednica izdavačke delatnosti SNP-a

Dobrila Novkov, autorka

 

U programu učestvuju i balteski par

Larisa Ivanović i Ferdinand Reno-Vilkom, učenici Studija

 

Promociju organizuju: Srpsko narodno pozorište, Novi Sad i izdavači Baletski studio "La Sylphide" i Fondacija "Aleksandar Cole Marić - MC Oldman", Novi Sad

 

 

 

Recenziju knjige Svenke Savić možete pogledati ovde.

 

Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci  Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, podružnica Subotica i Savremena galerija Subotica suorganizovale su tribinu "Položaj žena u nauci u Srbiji danas – razgovor sa naučnicom" 11. februara u prostoru Savremena Galerije Subotica (Trg Rajhla Ferenca 5).

Govorila je dr Mirjana Dokmanović, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, naučna savetnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka (Beogradu) u penziji, suosnivačica i članica Centra za ženske studije u Subotici (1997-2004).

Moderirala je dr Margareta Bašaragin, poverenica Podruđnice.

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci 11. februar ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) 2015. godine sa ciljem podsticanja žena i devojaka da se bave naukom i naučnoistraživačkim radom. 

Doprinos žena društveno-humanitističkim, medicinskim i prirodno-matematičkim naukama danas kod nas nije dovoljno poznat. Naučnice se suočavaju sa naporima da zauzmu svoje mesto u akademskom svetu i društvu, sa predrasudama i diskriminacijom u profesionalnom radu i privatnom životu. Naročito su u nepovoljnom položaju istraživačice i naučnice iz interdisciplinarnog polja ženskih i rodnih studija.

M. Bašaragin

N. Filpović, M. Antunović, Lj. Trifković, M. Dokmanović, M. Bašaragin, J. Jovićević i D. Kašaš

Foto: dokumentacija ŽSI

 

Поводом одласка у пензију Петра Николића, дугогодишњег одговорног уредника Редакције програма на ромском језику Радио-телевизије Војводине, у згради Ректората Универзитета у Новом Саду је 24. новембра 2023. године уприличена свечаност у заједничкој организацији Универзитета и Европске асоцијације ромских интелектуалаца (ЕАРИ).

Тим поводом, присутнима су се обратили проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета, Ромео Михајловић, председник ЕАРИ, проф. др Ђорђе Херцег, проректор за наставу и студентске активности, професорка емерита др Свенка Савић, оснивачица Школе ромологије (2004-2015) на Универзитету, као и лекар опште праксе др Дејан Димитров, први студент ромске националности који је одлуком Министарства просвете уписан на Медицински факултет Универзитета у Новом Саду 1994. године. Модераторка програма била је Марија Петковић, новинарка Редакције програма на ромском језику РТВ-а.

Имајући у виду целокупан вишедеценијски допринос и посвећени рад, Универзитет у Новом Саду и ЕАРИ су Петру Николићу доделили захвалницу за промоцију образовања, а посебно високог образовања и научноистраживачког рада, кроз многобројне телевизијске емисије Редакције програма на ромском језику РТВ-а, као и за изузетно плодну сарадњу са Универзитетом и његовим чланицама. Захвалницу су заједнички уручили проф. др Дејан Мадић и Ромео Михајловић. Свечаност је оплемењена музичким извођењем Зорана Мулића, композитора и професора Академије уметности, који је наступио са својим студентима.

Петар Николић је носилац идеје и концепта Ромске редакције од оснивања до данас. Цео радни век посветио је, пре свега, образовању и интеграцији ромског народа, са јасним циљем рушења бројних предрасуда и стереотипа према Ромима. Зачеци Редакције на ромском језику налазе се у иницијативи Матице ромске за увођење емисије која би за циљ имале еманципацију и интеграцију ромске националне заједнице. На основу тога је 1988. године покренут експериментални програм, емитовањем полусатне месечне емисије на програму тадашње Радио-телевизије Нови Сад, односно Радио-телевизије Београд, који је 1992. године прерастао у редован програм ових телевизија.

Концепт рада ове редакције дефинисан је у четири области – образовање, запошљавање, становање и здравство, које су 2005. године постале и принципи Међународне декаде Рома. У програму је посебна пажња посвећена и упостављању интерактивног дијалога са неромским становиштвом, са циљем међусобном упознавања, а двојезична концепција српског и ромског језика креирала је основну тачку ослонца медијског информисања коју до тада ниједна редакција националних заједница није применила. Данас Ромска редакција емитује око 5.000 минута радијског и телевизијског програма месечно.

Поред иницијативе за увођење ромског језика у медије, Петар Николић је заједно са Трифуном Димићем (1956–2001), песником, писцем, преводиоцем и ромологом, покренуо иницијативу за увођење ромског језика у основне школе, али и за формирање студијског програма за васпитаче на ромском језику на Високој школи струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов“ у Вршцу. Такође, његов допринос огледа се и у дугогодишњој мисији укључивања припадника ромске заједнице у образовне установе, а посебно на високе школе и факултете. Захваљујући његовој подршци четири припадника ромске заједнице стекли су и звање доктора наука на Универзитету у Новом Саду, од којих су три Ромкиње.

Говор проф. емерите др Свенке Савић на свечаности поводом одласка у пензију Петра Николића

 

УРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУУРУЧЕНА ЗАХВАЛНИЦА УРЕДНИКУ РЕДАКЦИЈЕ НА РОМСКОМ ЈЕЗИКУ РТВ-А ПЕТРУ НИКОЛИЋУ

Извор: https://www.uns.ac.rs/index.php/vesti-2/7930-zahvalnica-petru-nikolicu