Aktivnosti

Novi susret na šestog ciklusa alternativnog visokoškolskog i interdisciplinarnog obrazovnog programa Ženskih studija u Subotici organizovale smo 2. novembra 2024. uživo i onlajn.

Pored metodološke obuke o rodno osetljivom pisanju odrednica o znamentim ženama u enciklopedijama i na Wikipediji bilo je reči o znamenitim Subotičankama: dr Marceli Jagić (Subotica, 1901- Rovinj/Pula, 1990), feministkinji, lekarki, prvoj obrazovanoj rentgenološkinji u Jugoslaviji,  osnivačici Odeljenja za rerntgenologiju u Opštoj bolnici u Subotici, Pauli Hek rođ. Kesler (Heck rođ. Keszler Paula) (Bezdan, 1958 – Subotica, 2014)  jednoj od znamenitih subotičkih  i vojvođanskih pozorišnih umetnica 20. veka, i Katarini Bačliji (Subotica, 1927 - Subotica, 2009), pozorišnoj glumici Narodnog pozorišta Subotica/ Narodno pozorište Subatica/  Népzínház Szabadka/ Narodno kazalište Subotica.

M. Bašaragin

M. Rakočević Cvijanov, S. Simeunović, M. Bašaragin, T. Kolar Janković, V. Miković, D. Mrkić i T. Babić

Foto: dokumentacija ŽSI

Drugi susret šestog ciklusa Ženskih studija u Subotici odigrao se u prostoru Savremene galerije u Subotici (Park Rajhla Ferenca 5) i onlajn 26. oktobra 2024.

Susret je bio posvećen metodologiji izrade odednica o znamenitim ženama a akcenat je bio na pitanjima šta je relevantno u tekstu odrednice, ekonomičnosti jezika i kako pisati na rodono osetljiv način.
Deo metodologije posvećen je obuci pisanja odrednica na Wikipediji o znamenitim ženama, naročito imajući u vidu  da su mnoge zaslužne žene često neprisutne na internetu jer su živele, stvarale i delovale pre njegove pojave, pa otuda potreba da znanje o njima digitalizujemo i učinimo dostupnim mladima i deci koja pre svega koriste Wikipediju. Deljenje znanja, slobodan pristup znanju kao i kreiranje znanja o ženama i feminizmu koje zastupamo u ženskim studijama čini osnovu ove aktivnosti.

M. Bašaragin

T. Babić, M. Bašaragin, T. Kolak Janković, D. Mrkić, S. Iršević, D. Pinter

Foto: dokumentacija ŽSI

Šesti ciklus Ženskih studija u Subotici organizujemo kao zajedničku aktivnost polaznica iz raznih ciklusa ženskih studija do sada i mentorki.

Ideja je da finalni rezultat ovog ciklusa bude publikacija o znamenitim Subotičankama, a na osnovu završnih radova i pojedniačnih predavanja, što pokriva domen izadvaštva ŽSI.

Drugi deo programa obuhvata metodološku obuku iz pisanja enciklopedijskih odrednica o ženama (ali i pisanje prikaza knjiga, svog CV, sažetka, zapsinika, naučnog rada i sl.). Uz to, polaznice izrađuju ili sređuju stranice na wikipediji o Subotičankama koje afirmišemo u javnosti. 

Sastavni deo programa jeste i učenje o aktivizmu na primeru širenja znanja znamenitim ženama u medijima i na druge načine prisutnosti u javnosti: spomen ploče, promocije knjiga, sa namerom da poboljšamo tu vrstu prisutnosti u gradu Subotici.

M. Bašaragin

V. Miković, Kostadinović, N. Kostadinović, T. Babić, M. Bašaragin

Foto: dokumenatcija ŽSI

Srdačno Vas pozivamo na otkrivanje biste subotičkoj antifašistkinji Loli Vol (Laura Lola Wohl, 1914-1941) u ponedeljak 7.10.2024. u 13.00h ispred OTP banke kod Nove opštine u Subotici (Trg Lazara Nešića 3).
Lola Vol je antifašistkinja, centralna ličnost radničkog pokreta u Subotici između dva svetska rata, zatočenica Žute kuće. Poreklom Jevrejka iz Poljske.
Mučili su je i zlostavljali u Žutoj kući. Preki sud je novembra 1941. osudio Lolu Vol smrt. Obesili su je 18. novembra zajedno sa 14 drugova ispred zgrade današnjeg Osnovnog suda u Subotici (Senćanski put 1), gde se nalazi spomenik Balada vešanih (Akasztottak balladaja) vajara Nandora Glida.
Spomenik Loli Vol datira iz 1984. To je bronzana bista na postamentu na kom je reljefna ploča sa natpisom imena i godina rođenja i smrti, subotičke vajarke Vere Gabrić Počuča. Svečano je otkrivena 18. novembra 1984. u dvorištu tadašnje fabrke Parfimerija „Slavica“, danas ulica Somborski put 58. U međuvremenu je oskrnavljena.
Konačno u 2024. godini, kada obeležavamo 80 godina pobede nad fašizmom, rekonstruisana je spomen bista Lole Vol i postavlja se  na novom mestu pored spomen bisti subotičkih partizana oslobodioca Lazar Nešića (1902-1941) (autorka Mira Sandić), Ištvana Kizura (1904-1942) (a. Olga Jančić) i Matka Vukovića (1891-1941) (a. Ana Bešlić), napravljene su 1962. Na današnju lokaciju postavnjene su 4. jula 1971. ispred tadašnje zgrade Sreskog komiteta Saveza komunista, u znak poštovanja prema neustrašivosti i nepokolebljivosti u borbi protiv fašizma.
Veliku podršku pružila je dr Maja Rakočević Cvijanov koja je izdala tehničku dokumentaciju i vršila konzervatorski nadzor ispred MZZSK Subotica, a na inicijativu ŽSI, podružnica Subotica.  
Sredstva za rekonstrukciju obezbedilo je JP za uprvaljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje, Subotica. 
Hvala!
 
Otvaranje biste suorganizuju: 
dr Margareta Bašaragin, Udruženje "Ženske studije i istraživanja" Novi Sad, podružnica Subotica
Aleksandar Toković, SUBNOR, Olajoš Nađ Mikoš,  UG “Solidarnost” i Partija radikalne levice o pravima radnika za 1. maj, Subotica
 
Foto: dokumentacija ŽSI