Aktivnosti

Detalji

U okviru sedmog ciklusa alternativnog visokoškolskog interdsiciplinarnog obrazovnog  programa "Ženske studije 2025. Subotica" održana su dva predavanja 26. aprila 2025. u prostoru Savremene galerije Subotica i onlajn.

Dr Uglješa Belić je održao predavanje "Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta : ideologizacija i interkulturalnost" i prezentovao rezultate istraživanja koje je za cilj imalo da istraži implicitne diskriminacije prema ženama iz različitih grupa u postojećim enciklopedijskim odrednicama (Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka; Enciklopedija Jugoslavije (prvo i drugo izdanje); Srpska enciklopedija I Enciklopedija Vojvodine), te da predlog za prezentaciju žena u encikopedijskom tekstu kojim se uvažavaju rodne i druge razlike i specifičnosti kako iz istorijske tako i iz savremene perspektive.

Dr Mirjana Dokmanović u izlaganju "Rodno odgovorni budžeti" fokusirala se na pojam i značaj primene rodno odgovornog budžeta sa naglaskom na lokalni nivo. Takođe je predstavila i vezu rodno odgovornog budžetiranja sa ženskim ljudskim pravima, demokratizacijom i razvojem društva, kao i specifične koristi za žene i lokalnu samoupravu i istakla i ulogu ženskih i rodnih studija u Srbiji u razvijanju i unapređivanju znanja u ovoj oblasti.

Moderirala je dr M. Dokmanović 

M. Bašaragin

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd

A. Kovač Striko, G. Francišković, T. Gnjidić Milić, M. Dokmanović, H. Savić, M. Nedić

Foto: dokumentacija ŽSI

Detalji

Alternativni interdisciplinarni visokoškolski obrazovni program:

„ŽENSKE STUDIJE 2025. SUBOTICA“, SUBOTICA

 

Dr Uglješa Belić

Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: ideologizacija i interkulturalnost

Dr Mirjana Dokmanović

Rodno odgovorni budžeti

 

Moderira

Dr Mirjana Dokmanović

 

subota, 26. april 2025. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,

Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:

https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09

 

Pristup predavanjima je slobodan.

 

Dr Uglješa Belić, završio osnovne i magistarske studije na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta UNS. Doktorirao na ACIMSI Centru za rodne studije UNS u Novom Sadu, na temi „Rodna dimenzija enciklopedijskog teksta: interdisciplinarni pristupˮ (2016). Autor je više naučnih i stručnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima radova.

Dr Mirjana Dokmanović je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, naučna saradnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka (Beogradu) u penziji, suosnivačica i članica Centra za ženske studije u Subotici (1997-2004).

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd

Detalji

Na novom susretu alternativnog visokoškolskog interdisciplinarnog obrazovnog programa "Ženske studije 2025. Subotica" 12. aprila 2025. u prostoru Savremene galerije Subotica i onlajn održana su dva predavanja.

Dr Silvia Dražić je u izlaganju "Ko je bila Judita Šalgo" predstavila je život i delo Judite Šalgo (Novi Sad, 1941- Novi Sad, 1996) pesnikinje, spisateljice, performerke, prevoditeljke, čije je jevrejsko poreklo na bitan način upisalo njenu poetičku strategiju.

Dr Sanja Kojić Mladenov je u predavanju "Diskursi o rodu u umetnosti: konstrukcija profesionalnog identiteta umetnica" ponudila odgovore na pitanja: kakva je društvena stvarnost koja utiče na nastanak i realizaciju umetničkog rada umetnica kod nas, koliko je prisutan „ženski izraz“ u umetnosti, feministička umetnost i uticaji drugačijeg socijalnog konteksta, koliko na umetnice profesionalno utiču rodne uloge i odnosi, te aktuelni društveni stereotipi, koje su njihove pozicije i mogućnosti u postojećem sistemu moći?

 Moderirala je dr Margareta Bašaragin.

M. Bašaragin

S. Race, M. Jakšić, B. Dronjić, L. Rustemović, S. Dražić, S. Savić, S. Kojić Mladenov, H. Savić, G. Francišković, M. Bašaragin, J. Filipić, J. Krstić, D. Kašaš, M. Nedić

Foto: dokumantacija ŽSI

Donatorska podrška: Rekonstrukcija Ženski fond, Beograd

Detalji

 

 

"Jedna od najangažovanijih Romkinja iz romske elite u Vojvodini danas"

Dr Marija Aleksandrović je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost, gde je potom magistrirala i stekla titulu doktora književnih nauka, odbranivši rad na temu iz romske književnosti pod mentorstvom prof. emer. Ljiljane Pešikan Ljuštanović, a pretočeno u knjigu Bacila sam jabuku u peć koju je objavio Zavod za kulturu Vojvodine, 2010. u Novom Sadu.

Dr Marija Aleksandrović je jedna od najangažovanijih Romkinja iz romske elite u Vojvodini danas. Učestovavala je u obrazovanju romskih studenata za poziv vaspitačice na Visokoj školi strukovnih studija „Mihajlo Palov“ u Vršcu punih 15 godina (od 2010. do 2025) gde je vodila nekoliko važnih predmeta: romski jezik, romsku usmenu književnosti i nekoliko drugih vezanih za romsku kulturu i istoriju.

Za potrebe nastave, ali mnogo više za potrebe afirmacije bogate kulture Roma kod nas i u svetu, objavila je veliki broj naučnih radova (sama ili u koautorstvu). Posebno je poslednjih godina akcenat stavila na štampanje potrebnog pedagoškog materijala za učenike osnovnih škola koji odabiraju romski jezik kao izborni.

Pored toga, ona je bila aktivna u romskoj zajednici preko „Udruženja Istraživača Roma“ u okviru kojeg je, zajedno sa drugim Romkinjama, objavila nekoliko važnih knjiga, danas nezaobilaznih u obrazovnom programu studenata i studentkinja ne samo Visoke škole strukovnih studija u Vršcu, nego i za one na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i one koje su deo alternativnog akademskog obrazovanja.

Bila je aktivna članica Odbora za kulturu i običaje Roma u SANU poslednjih decenija i članica Nacionalnog saveta Roma.

Dr Marija Aleksandrović svima nama ostaje u sećanju kao osoba koja je posvećena svojoj nacionalnoj zajednici, nauci koja se bavi Romima (romologiji) i akademskoj zajednici u kojoj je provela svoj profesionalni vek.

Svenka Savić (Autonomija, foto: Screenshot Youtube/RTS Nauka)

Izvor: Autonomija, 9.04.2005, https://autonomija.info/in-memoriam-dr-marija-aleksandrovic-1972-2025/