Aktivnosti

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ (ŽSI) Novi Sad u saradnji sa odsekom za psihologiju Filozofskoig fakulteta UNS organizovale su tribinu Prilog istoriji psihologije u Srbiji: Vera Smiljanić (1923-2021) 23. februara 2023. godine u Svečanoj sali Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u povodu stogodišnjice rođenja Vere Smiljanić, jugoslovenske i srpske psiholopškinje i feministkinje.

Na tribini su učestvovali/e: prof. dr Ivan Jerković, prof. dr Uroš Mladenović, prof. emer. Svenka Savić, ŽSI i dr Margareta Bašaragin, ŽSI, a moderatorka je bila prof. dr Marija Zotović-Kostić

Sećanjem na jednu graditeljku psihologije kao naučne discipline u Srbiji, na prof. dr Veru Smiljanić povodom stogodišnjice rođenja, želimo da doprinesemo građenju istorije psihologije u Srbiji. Vera Smiljanić je od početka rada samostalnog Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pa do odlaska u penziju, izgrađivala nastavni kadar u svojoj profesiji, objavljivala knjige, pre svega neophodnu udžbeničku literaturu za studente, i sprovodila empirijska istraživanja sa raznovrsnim temama. Tokom akademske karijere je nastojala da se u široj javnosti, a pre svega studentskoj, formira svest o važnost polnih i rodnih razlika i da se studentska populacija u akademskoj sferi, ali i u alternativnim edukativnim programima, informiše o tome. Bila je gostujuća profesorka na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Napisala je udžbenik iz Razvojne psihologije i Psihologije starenja, iz kojih su učile generacija studenata. Tokom karijere je obavljala različite društvene funkcije: predsednica Društva psihologa Srbije (1963/64 - tada sekcija psihologa Srbije), upravnica Odeljenja za psihologiju (više mandata), Direktorka Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za svoj rad je višestruko nagrađivana. Ideja tribine je da se šira stručna javnost upozna sa delom i doprinosima koje je razvoju psihologije na našim prostorima dala prof. dr Vera Smiljanić.

S. Savić

U. Mladenović i S. Savić

I. Jerković, M. Zotovič, U. Mladenović i S. Savić

Foto: M. Bašaragin

Udruženje „Ženske studije i istraživanja“, Novi Sad, podružnica Subotica

Savremena galerija Subotica

  

Tribina

 

Zašto je važan Osmi mart – Međunarodni dan žena?

 

 11. mart 2023. 11.00h

Savremena Galerija Subotica (Trg Rajhla Ferenca 5)

 

ili onlajn na zum linku:


 https://us06web.zoom.us/j/82566112434?pwd=SXJPOFVFaC9qWDFBUE00MXJCZ3lGZz09

  Govore:

 dr Mirjana Dokmanović

 dr Margareta Bašaragin

 Avgusta 1910. godine na konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu usvojen je predlog Klare Cetkin da se obeležava praznik s ciljem: borbe za mir, jednaka prava žena i muškaraca na rad, zaradu i obrazovanje, protiv trgovine ljudima i zloupotrebe dece u radnim poslovima...

Osmi mart – Međunarodni dan žena danas samo je povod za sticanje profita kroz zabavu i ulepšavanje žena kojima se potire izvorni karakter praznika.

Položaj žena u našem društvu i dalje je neravnopravan, a stečena prava večito prete da budu oduzeta. Međunarodni dan žena razlog je da se sećamo borbe naših prethodnica i ukažemo na probleme sa kojima se žene suočavaju u našem društvu danas.

Dr Mirjana Dokmanović je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, naučna savetnica Centra za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka u penziji (Beogradu), suosnivačica i članica Centra za ženske studije u Subotici (1997-2004).

Dr Margareta Bašaragin je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, poverenica je ogranka novosadskog Udruženja „Ženske studije i istraživanja” u Subotici.

 

 

Feministički kulturni centar BeFem sinoć je u Kulturnom centru Grad, dodelio 17 priznanja za feminisitčku i žensku borbu koja je obeležila proteklu godinu.Ne dopuštamo da hrabri ženski iskoraci padnu u zaborav, i zato u okviru obeležavanja Međunarodnog dana žena, dodeljivanjem simboličnih priznanja za žensku borbu ohrabrujemo dosadašnje i motivišemo buduće feminističke promene.

Proteklu godinu obeležile su značajne ženske borbe na globalnom i lokalnom nivou, a BeFem ove godine dodeljuje 17 priznanja onima koje su nam pokazale da se jedino zajedno i solidarno možemo izboriti za dostojanstvene radne uslove, kvalitetno obrazovanje, nezavisnost i da je popularna kultura mesto društvene promene. Nagrada Bring The Noize dodeljuje se sedmu godinu za redom feminističkim inicijativama, kolektivima i pojedinkama, koje su tokom prethodne godine pokrenule promene za pravednije društvo.

U nastavku je spisak dobitnica i dobitnika Befemovog priznanja za feminističku borbu:

Nagrada Pobunjene devojčice — Pozorišni tim predstave Devojčice

Priznanje Za nove zajednice i politike pomirenja — Sanja Stamenković

Priznanje Za otpor i slobodarske politike u lokalnim zajednicama — Udruženja Dečji centar iz Zaječara i Žene za mir iz Leskovca

Priznanje Za zajedničku borbu protiv akušerskog nasilja — Milica Filipović, Maja Simić Simeunović, Dragana Pandurević Jovović, i advokatski tim: Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković.

Priznanje Za borbu protiv mestrualnog siromaštva — Jovana Mrdalj, Jelena Mirić, Milica Sekulić

Priznanje Za borbu protiv desničarskih intervencija u javnom obrazovanju — Sanja Petrović Todosijević

Za doprinos očuvanju sećanja, za feminističko znanje i obrazovanje — Margareta Bašaragin

Za doprinos ženskoj književnosti i regionalnom povezivanju — projekat Regiona: antologija regionalne ženske književnosti, urednica Vladislava Gordić Petković i sve zastupljene autorke

Za sunčani zrak aktivzma — Lana Nikolić Priznanje Za energiju budućnosti — energetska zadruga Elektropionir

Za žensku ekološku borbu i odbranu reka — Bojana Minović i Inicijativa Studenac Nova Varoš

Priznanje Uzbuna, za radna i ekonomska prava žena — Inicijative: Koliki je moj deo, Plata za život i Za dostojanstven rad u kulturi

Priznanje Za podizanje glasa protiv eksploatacije i mobinga — anesteziološkinje Gordana Jovanović i Vojislava Nešković

Priznanje za feminističko medijsko savezništvo — emisija Žena u kutiji, autorke Milica Kravić Aksamit i (sada samo) Tamara Srijemac

Za umetnički doprinos suočavanju sa prošlošću i promociji mira — Mia David

Priznanje za vidljivost feminističke umetnosti — Sanja Kojić Mladenov

Priznanje za feministički doprinos u pop kulturi — Ana Đurić Konstrakta

Izvor: BeFem http://www.befem.org/dodeljena-befemova-priznanja-za-feministicku-i-zensku-borbu-bring-the-noize/ 

U povodu Osmog marta - Međunarodnog dana žena Margareta Bašaragin je u centru Subotice 6. marta 2023. godine delila prolaznicama letke kojima podseća na ovaj važan praznik za sve žene.

ŽIVEO OSMI MART,

MEĐUNARODNI DAN ŽENA!

 

Avgusta 1910. godine na konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu usvojen je predlog Klare Cetkin da se obeležava praznik s ciljem: borbe za mir, jednaka prava žena i muškaraca na rad, zaradu i obrazovanje, protiv trgovine ljudima i zloupotrebi dece u radnim poslovima...

Praznik danas iskorišćavaju oni kojima je do zarade i dobiti, u državi koja je okrenuta ka kapitalističkim vrednostima i profitu. Tako se u povodu praznika nudi zabava, prodaja najrazličitijih poklona ženama za ulepšavanje i ugođaj, jedino je cvet kao poklon ostao obavezna prepoznatljiva veza sa bliskom nam prošlošću.

(Svenka Savić)

 

Danas je više nego ikada potrebno da se zauzmemo za sebe!

SMRT FAŠIZMU – SLOBODA ŽENAMA!

RADNICE, SELJANKE, SLUŽBENICE, INTELEKTUALKE!

 

OSMI MART JE DAN ZA AKCIJU!

 

Ženska solidarnost je početak defašizacije svake od nas. Zato što biramo razumevanje, a ne osudu, zato što biramo empatiju, a ne mržnju. Tako prelazimo granice nacionalnog konsenzusa o pravljenju neprijatelja. Ženska solidarnost je politika antifašizma.

(Lepa Mlađenović)

 

Sloboda samo za pristalice vlasti, samo za članove jedne partije – ma koliko mnogobrojni bili – nije nikakva sloboda. Sloboda je uvek i isključivo sloboda za onoga ko drugačije misli.

(Roza Luksemburg)

 

PO NACIONALNOSTI SMO ŽENE!

 

Foto: G. Tica

M. Bašaragin