Aktivnosti
- Detalji
Povodom smrti prof. dr Ljubinke Trgovčević Mitrović (1948-2022) predavanje pod nazivom “Jugoslovenska i srpska elita: doprinos Ljubinke Trgovčević (1948-2022)”
16. marta 2022, Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić”, Jovana Subotića 5, organizovali su Savez antifašista Vojvodine i Vojvođanska politička asocijacija.
Govorili su prof. dr Svenka Savić i prof. dr Duško Radosavljević.
- Detalji
U povodu Međunarodnog dana žena Margareta Bašaragin podelila je u centru Subotice flajere prolaznicama (i prolaznicima) sa porukama i parolama koji tematizuju 8.mart kao Međunarodni dan žena: poziv za društveno angažovanje žena danas, podsednik na naše prethodnice - borkinje za ženska prava. Cilj je bio da se skrene pažnja na relativizaciju 8. marta i njegovu komercijalizaciju, jer su naročito mlade žene danas ostale uskraćene za podatke zašto i kako obeležavamo ovaj značajan praznik.
ŽIVEO OSMI MART,
MEĐUNARODNI DAN ŽENA!
Avgusta 1910. godine na konferenciji žena socijalistkinja u Kopenhagenu usvojen je predlog Klare Cetkin da se obeležava praznik s ciljem: borbe za mir, jednaka prava žena i muškaraca na rad, zaradu i obrazovanje, protiv trgovine ljudima i zloupotrebi dece u radnim poslovima...
Praznik danas iskorišćavaju oni kojima je do zarade i dobiti, u državi koja je okrenuta ka kapitalističkim vrednostima i profitu. Tako se u povodu praznika nudi zabava, prodaja najrazličitijih poklona ženama za ulepšavanje i ugođaj, jedino je cvet kao poklon ostao obavezna prepoznatljiva veza sa bliskom nam prošlošću.
(Svenka Savić)
Danas je više nego ikada potrebno da se zauzmemo za sebe!
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA ŽENAMA!
RADNICE, SELJANKE, SLUŽBENICE, INTELEKTUALKE!
OSMI MART JE DAN ZA AKCIJU!
Ženska solidarnost je početak defašizacije svake od nas. Zato što biramo razumevanje, a ne osudu, zato što biramo empatiju, a ne mržnju. Tako prelazimo granice nacionalnog konsenzusa o pravljenju neprijatelja. Ženska solidarnost je politika antifašizma.
(Lepa Mlađenović)
Sloboda samo za pristalice vlasti, samo za članove jedne partije – ma koliko mnogobrojni bili – nije nikakva sloboda. Sloboda je uvek i isključivo sloboda za onoga ko drugačije misli.
(Roza Luksemburg)
PO NACIONALNOSTI SMO ŽENE!
M. Bašaragin
Foto: D. Ćupurdija
Mapu osmomartovskih događaja 2022. sačinila je Rekonstrukcija ženski fond iz Beograda za Srbiju i region.
- Detalji
Trifun Dimić, romski književnik, pesnik, prevodilac, pokretač i rukovodilac kulturnih akcija Roma, sakupljač narodnih umotvorina.
Rođen u Gospođincima, živeo i radio u Novom Sadu, radeći na uzdizanju romske kulture i jezika. Posvetio se romskom narodu i njegovoj kulturnoj emancipaciji. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje pokrajinskog Društva za književnost i jezik Roma. Zaslužan je za formiranje Matice romske, u kojoj je bio predsednik. Stvaralački opus Trifuna Dimića karakteriše širok raspon tematskih oblasti. Trifunov doprinos razvijanju romskog jezika i kulture gotovo je nemerljiv, a jedan je onih koji je trasirao put sledbenicima. Trifun Dimić se zasluženo ubraja u one koji su na ovim prostorima postavili temelje savremenoj romologiji.
Životni vek Trifuna Dimića prerano je okončan, preminuo je u 45. godini života, sagoreo je za svoju romsku nacionalnu zajednicu, kao zaštitnik njenih interesa i prava.
Njegovo ime ponosno nose jedna od ulica Novog Sada, jedna ulica u rodnim Gospođincima (na kraju sela), škola u Crnoj Gori, međunarodni festival dece i omladine, kao i ogranak Gradske biblioteke u Novom Sadu (u Šangaju).
- Detalji
Seminar „Diskriminacija i stereotipi u izveštavanju o ženama i starijim osobama“ realizovala je Margareta Bašaragin 26.02.2022. u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Novi Pazar. Seminar su suorganizovali Udruženje „Ženske studije i istraživanja“ Novi Sad i Akademska inicijativa „Forum 10“ iz Novog Pazara, a u okviru projekta „Lekcije za lokalnu zajednicu - korak po korak do rodne ravnopravnosti“ Akademske inicijative „Forum 10“ iz Novog Pazara, uz finanijsku podršu Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog RS.
Cilj seminara je bio da učesnice na konkretnim primerima medijskog izveštavanja steknu veštine prepoznavanja implicitne i eksplicitne diskriminacije po osnovi pola/roda i starosti (seksizam i ejdžizam), da im se ponude konkretna rešenja za njihovo prevazilaženje i izrade preporuke za izveštavanje o starijima, naročito starijim ženama.
Seminar je prema planu projektnih aktivnosti organizovan za lokalnu žensku mrežu, prosvetne radnice, zaposlene u zdravstvu, lokalne odbronice, političarke i sl. Ukupno je bilo 13 učesnica seminara iz Novog Pazaru.
Tom prilikom M. Bašaragin podelila je prisutnima liflete Rodno osetljiva upotreba jezika: predlog osnovnih upustava S. Savić i M. Stevanović 2021, Begrad: OEBS i primerke novijih publikacija ŽSI.
M. Bašaragin
Foto: F. Kladničanin
