Aktivnosti
- Detalji
Poštovani sugrađani i poštovane sugrađanke,
Pozivamo Vas da u petak 13. septembra 2024. u 10.00h prisustvujete polaganju venca na spomen ploči žrtvama fašističkog terora u Žutoj kući (Štrosmajerova 11, Subotica) i time odate počast nastradalima.
Ove godine u septembru navršava se tačno osamdeset i tri godine od kada je zloglasna Žuta kuća u Subotici pretvorena u mučilište.
Veliki broj njih zatvoren je u Žutoj kući - zloglasnom mučilištvu. Među njima bilo je i stotinak žena čija je imena zabeležila Magda Simin Bošan, i sama zatvorenica žute kuće.
Agenti, specijalno školovani u posebnim gestapovskim školama batinali su žene i muškarce kundacima, cokulama, stezali lobanje kaiševima, polugama, stavljali pendreke u vaginalne otvore žena, stezali mošnice muškarcima. Zatvorenice i zatvorenici su svakoga dana od četiri sata ujutru do deset sati naveče bili/e prinuđeni/e da sede licem okrenutim prema zidu, nepomično i bez glasa, a između njih i iza njihovih leđa nalazili su se naoružani žandari. Nije bilo dozvoljeno da se pomere ili da progovore...
Preki sud je novembra 1941. .g osudio komunistkinje i antifašistkinje Lolu Lauru Vol i Magdu Rac na smrt. Lola (27 godina) je obešena 18. novembra zajedno sa grupom drugova. Magda Rac je pomilovana i dobila je 10 godina robije. Ostale drugarice su prebačene iz Žute kuće u Sudski zatvor u Subotici. Marta 1942. g. sudilo im se pred Vojnim sudom – njih 30 osuđeno je na robiju od 6 meseci do 15 godina. Poslate su u logore i zatvore: Marijanostru, Komarom, koncentracioni logor u Bačkoj Topoli, sabirne centre u Budimpešti, zatvor u Segedinu, Bergen-Belsen, Ravensbruk, Dahau, Armija – istražni zatvor u Novom Sadu...
Žuta kuća bila je sedište Gestapoa i mučilište sve do kraja Drugog svetskog rata. Prebijanja i vešanja bila su svakodnevica.
- Detalji
Završnu svečanost alternativnog visokoškolskog interdisciplinarnog obrazovnog programa ženskih studija "Ženske studije 2024. Subotica" (11. maj - 6 jul 2024) upriličile smo 6. jula 2024. u prostoru Savremene galerije Subotica (Park Rajhl Ferenca 5) i onlajn.
Galina Maksimović i Nataša Ivaneža ispred Rekonstrukcije ženski fond, Beograd govorile su u povodu obeležavanja dvadestegodišnjeg jubileja RFŽ.
Tom prilikom podelile smo sertifikate polaznicama koje su uspešno završile program i snimale video-zapis o realizovanom programu uz učešće polaznica, predavačica i koordinatorki.
Zahvalnost dugujemo Savremenoj galeriji Subotica u čijem prostoru se odvijao program, svim predavačima/cama, polaznicama, gošćama i publici, Rekonstrukciji ženski fond, Beograd na donatroskoj podršci.
M. Bašaragin
Foto: Dragutin Bećar
- Detalji
Interdisciplinarni visokoškolski obrazovni program:
„ŽENSKE STUDIJE 2024. SUBOTICA“, SUBOTICA
Završna svečanost
Govore
Galina Maksimović i Nataša Ivaneža
Dvadesetogodišnjica Rekonstrukcije ženski fond, Beograd
Moderira
Dr Margareta Bašaragin
subota, 6. jul 2024. 10.30h, Savremena galerija Subotica, Park Rajhl Ferenca 5,
Predavanja je moguće pratiti onlajn putem zum aplikacije na linku:
https://us06web.zoom.us/j/81451051444?pwd=NXNOREJ4dW1hOEgyNVpKK2o5R2tvQT09
Pristup predavanjima je slobodan.
Galina Maksimović, koordinatorka programa Rekonstrukcije Ženski fond, Beograd (www.rwfund.org ).
Nataša Ivaneža, koordinatorka za rad sa zajednicom Rekonstrukcije Ženski fond, Beograd (www.rwfund.org ).
Dr Margareta Bašaragin, doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka edukativnog programa: ŽENSKE STUDIJE 2024. SUBOTICA.
Donatorska podrška: Rekonstrukcija ženski fond, Beograd
- Detalji
U okviru petog ciklusa alternativnog interdisciplinarnog visokoškolskog i obrazovnog programa "Ženske studije 2024. Subotica" u subotu 29. juna 2024. u prostoru Savremne galerije Subotica i onlajn održana su poslednja predavanja.
Dejan Mrkić imao je izlaganje "Dr Marcela Jagić (1901-1990) – prva rendgenološkinja u Subotici i Jugoslaviji" o znamenitoj subotičkoj lekarki koja je organizovala prvu radiološku službu u subotičkoj bolnici a zajedno sa Katom Poljaković osnivala Ženski pokret između dva svetska rata.
Margareta Bašaragin održala je predvanje "Upotreba rodno osetljivog jezika na primeru uputstava za tehničku pripremu rukopisa u institucijama u Srbiji danas" sa ciljem da analizira upotrebu ROJ u odabranim uputstvima za tehničku pripremu rukopisa za domaće naučne časopise iz društveno-humanističkih nauka (ukupno 8) i formular za recenziranje (3) u skladu zahtevom afirmacije i veće vidljivosti naučnica u Srbiji danas te ponudi preporuke kako bi doprinela proceni stepena praktične primene zakonske regulative u neposrednoj praksi danas kod nas.
Moderirala je M. Bašaragin
Foto: dokumentacija ŽSI
