Mreže ženskih nevladinih organizacija

Od ženskih nevladinih organizacija do Univerziteta

Sa demokratskim promenama u Vojvodini (2000), u Udruženju građana „Ženske studije i istraživanja“ počeli smo različite aktivnosti usmerene na afirmaciju akademskog programa ženskih studija. Pored dvogodišnjeg edukativnog programa, istovremeno smo organizovale nekoliko važnih aktivnosti u gradu Novom Sadu koje su doprinosile širenju znanja o potrebi ovakvih studija. Tokom 2000. godine i nekoliko narednih, formirane su različite ženske nevladine organiazcije (detaljnije u tekstu Veronike Mitro, 2005, u knjizi Prvih pet godina, Zavod za ravnopravnost polova).

Ovde donosimo deo istorije formiranja Mreže ženskih nevladinih organizacija u Vojvodini i popularisanje problematike ženskih studija u akademskoj zajednici Univerziteta u Novom Sadu.

Obe aktivnosti su bile uz značajnu podršku Sekretarijata za rad zapošljavanje i rodnu rvnopravnosti, posebno sekretarke mr Jelice Rajačić Čapaković (detaljnij eu knjizi Svenka Savić, 2008, Jelica Rajačić Čapaković).

Novosadska ženska mreža (NŽM) je deo ženskog pokreta u regionu, zemlji i svetu; podržava demokratske procese koji unapređuju rodnu ravnopravnost i politiku jednakih mogućnosti; zatim, izgradnju mira i nenasilja; zalaže se za otklanjanje svakog oblika diskriminacije u društvu. NŽM aktivno i u kontinuitetu deluje od 2000. godine, organizujući različite akcije i kampanje čiji je krajnji cilj društvo jednakih mogućnosti. Formalno se afirmilasa u 2004. Projekat NŽM podržali su Komisija za ostvarivanje ravnopravnosti polova i unapređenje položaja žena Skupštine grada Novog Sada i Izvršni odbor grada Novog Sada u 2004. godini (do 2008. godine Komisija nije radila i odskora je aktivna u gradu).

(bliže informacije o programu Ženski ritam grada: Vojvođanka – Regionalna ženska inicijativa. 2004.)

Članice Novosadske ženske mreže u trenutku osnivanja u Novom Sadu su:
- Amarilis,
- Ženske studije i istraživanja "Mileva Marić Ajnštajn",
- Asocijacija poslovnih žena – PAŽ,
(sledeće NGO ne postoje u 2017.)
- Vojvođanka - Regionalna ženska inicijativa,
- Vojvođanska inicijativa za samozapošljavanje žena,
- Novosadski ženski centar,
- EVA – Energija, Vizija,
- Akcija, ŽAD – Žensko Aktivno Društvo,
- VideoMedeja,
- Centar za devojke "Mila",
- PROMA
- Građanka.


Obaveštenje za sastanak Mreže ženskih organizacija u Novom Sadu (8.02.2002)

U Jugoslaviji su tokom poslednje decenije osnovane ženske studije u različitim gradovima:
- u Beogradu 1992.
- u Novom Sadu, Nisu i Subotici u 1997.

U Novom Sadu je avgusta 2001. godine, na inicijativu Ženskih studija u Novom Sadu, održan I sastanak Mreže ženskih studija Jugoslavije na kojem su prisustvovale predstavnice iz već registrovanih ženskih studija: iz Beograda, N. Sada, Subotice, (iz Niša nisu), zatim iz onih u kojima se odvijaju eksperimentalni programi: Sarajevo, ili će potencijalno početi rad: Kotor, (iz Užica su bile pozvane).
Na tom sastanku su se sve organizacije upoznale, razmenjale informacije i dogovorile za sledeći sasatnak u Beogradu.

U Beogradu je 2. februara 2002, u organizaciji Ženskih studija, održan II sastanak na kojem su bile predstavnice iz svih navedenih organizacija (sem Sarajeva) pa su se predstavnice dogovorile o međusobnoj saradnji i informisanju: razmeni predavačica, knjiga, delimično studentkinja. Zatim o mogućnosti uključivanja na univerzitet, odnosno akreditaciju postojećih programa...

Dogovoreno je da kao vid postojanja mreže organizuju dvonedeljnu Letnju školu ženskih studija u Kotoru (septembra 2002), na kojoj bi se senzibilizirali mlađi nastavnici iz domena društvenih i humanističkih nauka za pitanja rodnosti u nastavi onih predmeta i disciplina koje inače predaju.

Za izradu predloga i fizionomije Škole zadužene su Svenka Savić i Ljupka Kovačević iz Kotora.

Predvidjen je sledeći sastanak u Subotici maja 2002.


Ženske studije od nevladinih organizacija do Univerziteta
vreme trajanja: 1. jul - 31. decembar 2001.

U Jugoslaviji postoje Ženske studije kao alternativni visokoškolski obrazovni interdisciplinarni program od 1992 (u Beogradu), koji se proširio i u druge univerzitetske gradove tokom poslednje decenije: Novi Sad, Suboticu Niš (1997), odnosno zaživeo u eksperimentalnoj formi u drugim gradovima Užice i Kotor (2001). Ni jedan od ovih programa još uvek nije deo redovne univerzitetske nastave. Napor je u prošloj godini da na Univerzitetu u Novom Sadu takva procedura povezivanja započne, uzimajući u obzir činjenicu da je rektorka Univerziteta u Novom Sadu osoba iz ženskog pokreta u Vojvodini, da je dosta postignuto na sensibilizaciji univerzitetske sredine za rodnu perspektivu.

U pripremnoj fazi prelaska od NGO u institucionalni okvir (april- juli 2001) preduzeti su sledeći koraci da se otvori put jednoj ženskoj NGO, Ženskim studijama i istraživanjima u Novom Sadu (osnovane februara 1997) u visokoškolsku instituciji državnog sistema obrazovanja - Univerzitetu u Novom Sadu.

1.0. Na Odseku za srpski jeziki lingvistiku Filozofskog fakuleta u Novom Sadu, a na predlog Svenke Savić, koordinatorke Ženskih studija u Novom Sadu, pokrenuta je inicijativa da Ženske studije budu izborni predmet studentima IV godine svih grupa na Fakultetu od školske 2001-2002. godine. Predlog Odseka je upućen Nastavno naučnom veću Fakulteta (aprila 2001), Veće je razmatralo predlog i uputilo ga svim Katedrama Fakulteta da se izjasne o potrebi. Većina Katedara se pozitivno izjasnila (tekstovi dopisa pohranjeni su u dokumentaciji Studija). Veće je na svojoj sednici (juna 2001) donelu odluku da predlog sačeka kada će biti promene planova i programa studija nakon novog Zakona o univerzitetu. Takav do danas nije donet.

2.0. Uprkos tome, na Filozofskom fakultetu je u letnjem semestru 2001/2002. održan čitav niz aktivnosti koje su pokrenule (ili podržale) Ženske studije, s fokusom na rodnosti.

2.1. U okviru interdisciplinarne tribine (sredom u podne) Psiholingvistički kolokivjumi, (koja traje u kontinuitetu od 23.02.1994. godine, a organizuje je S. Savić sa saradnicima da afirmiše toleranciju, interdisciplinarnost u nauci, umetnosti, kulturi). Program tih aktivnosti je bio sledeći.
21. februar 2001, Vanda Perović: Ženska perspektiva u nastavi stranog jezika
10. oktobar 2001. Nade Sekulić i S. Savić: Žene, religija, obrazovanje, promocija knjige;
24. oktobra 2001. Marija Kleut i Ljiljana Ljuštanović-Pešikan: Žene čuvaju istoriju (promocija knjiga: Vojvođanke i Romkinje);
30. oktobra 2001. Nila Kapor Stanulović, Milica Ružičić, S. Savić: Jezik i invalidnost
(u saradnji sa Udruženjem hendikepiranih studenata Univerziteta u Novom Sadu, na kojoj su prvi put javno učestvovale na Fakultetu žene invalidkinje iz Beograda i Novog Sada);

Decembar 2001. Otklonimo nasilje u nama (Nada Sekulić i Svenka Savić u povodu 16 dana kampanje protiv nasilja) uz video zapis o seksizmu na bildbordima u Beogradu.
Ovo iskustvo iz zimskog semestra preneće se i na letnji (januar-juni 2002).

2.2. U prostorijama Studija je u zimskom semstru održano (više od predviđenih) tri oblika nastave: 120 predavanja, radionica i diskusionih tribina (za obe godine studija: I (70) i II (70) (vidi priloženi spisak). Ukupno je upisano u I godinu 28 studentkinja, u II godinu 15 (14 studentkinja i 1 student), na Evropskom ženskom koledžu je 6 studentkinja (ovaj deo edukativnog rada ne finansira Fond nego HEKS). Ukupo je u edukativan rad bilo uključeno 49 studentkinja (i 1 studenat), a predavanja, radionice i tribine su držale osoba iz Novog Sada, drugih gradova Jugoslavije i iz inostranstva (ukupno 30 osoba).Osnovni metod rada je interaktivni. Njemu se podjednako uče i studentkinje i predavačice. Posebno je rađeno sa predavačicama na ovom metodu.

2.3. U ovom semestru su bile tematske radionice o nenasilju i izgradnji mira, kolega iz Zagreba: Tamare Mihalic, i Ane i Ota Raffai i stalne gošće iz Bazela, Verene Jeger. Radionice o nenasilju su na početku semestra stavljenje kao sredstvo za homogenizaciju cele grupe i za posvešćivanje osnovnog principa rada u Studijama – nenasilje i mir, ali i kao osnovni prncip rada u Studijama tokom dvogodišnjeg obrazovanja. Ove radionice treba da podstaknu studentkinje da razmisle o mogućnosti registrovanja posebne ženske organizacije u Novom Sadu fokusirane samo na nenasilje, mir i žene, budući da takve nema u gradu. To je drugi razlog organizacije ovih radionica.

2.4. Ukupno 10 diskusionih tribina je uspešno organizovao tim saradnica, prema usvojenom planu, neke vrlo uspešno (vidi spisak održanih tribina), po čemu su, izgleda, Studije najvidljivije u svojim aktivnostima u gradu. Ova se aktivnost odvija u saradnji sa Kulturnim centorm novog sada.

Zaključak: Edukativni program ovako ostvaren ima sve komponente visokoškolskog programa sa izrazitim alternativnim i interdisciplinarnim komponentama: obavezno učešće studenata u istraživačkim projetima i pisanje završnog diplomskog (seminarskog) rada uz pomoć mentorki. To ga kvalifikuje za akreditaciju pa je jedna od stalnih aktivnosti u Studijama bila iznalaženje mogućnosti za akreditaciju ovog programa u postojećim visokoškolskim uslovima.

3.0. Poseban je napor učinila koordinatorka Studija da formira i edukuje u Studijama tehnički tim - ukupno 6 već diplomiranih studentkinja u Studijama sada obavlja asistentske poslove (3 sa pola radnog vremena): Slađana Milačić, Gabrijela Miškić, Veronika Mitor, Sara Savić-Jevđenić, Jasna Rajić, a Olivija Tešić je primljena u stalni radni odnos.Deo napora celog tima je takođe i u opremi prostora u kojem se edukativni rad obavlja.

4.0. Uz redovno posećivanje edukativnih aktivnosti (o čemu postoji evidencija u arhivi), studentkinje i student upisani u II godinu učestvovali su na istraživačkim projektima. U ovom semestru Vera Vasić sa II godinom radi na projektu u saradnji sa aktivnim Radijom 021: « Diskursna obeležja «Ventila», kontakt emisije koja izaziva velike polemike u gradu. Cilj projekta je, s jedne strane, edukativan – da studentkinje prođu kroz sve faze istraživačkog procesa (sakupljanje, obrada, interpetiranje podataka) i, sa druge strane, istraživački, da se dozna kakve se poruke saopštavaju putem ovakvih emisija na aktivnom Radiju 021. Iz ovog projekta će nekoliko studentkinja imati diplomske radove (vidi spisak diplomskih radova na projektu u dodatku), kojima je mentorka Vera Vasić. Ostale studentkinje uzimaju projekte, ili diplomske radove, prema sopstvenom afinitetu i odgovarajuće mentorke: iz feminističke teologije, literature, obrade novinskog teksta.

5.0. Ženske studije u Novom Sadu nastavljaju i u ovom semestru dvogodišnju saradnju sa inostranim saradnicima, Evropskim ženskim centrom iz Ciriha (European Women Colleague - EWC studije (finansira HEKS). U zimskom semstru (10 dana u okborbru) 6 studentkinja je bilo na I modulu u Ženevi gde se nastava odvijala na egnlesko jeziku. U letnjem semstru će se ostvarti nastava po 10 dana u Berlinu, Barceloni i Pragu, a ove studije studentkinje završavaju diplomskim radom u septembru 2002.

6.0. Istraživački projekti u funkciji edukativnog rada sa studentkinjama II godine bila su u zimskom semestru 3 projekta: «Ventil»u saradnji sa Radija 021, kojim rukovodi V. Vasić; "Znamenite žene Novog Sada", rukovodi Gordana Stojaković ( i u toj funkciji je održala 4 predavanja studentkinjama), i "Ženske životne priče" kojim rukovodi S. Savić.

U ovom semestru Vera Vasić sa II godinom (ukupno 10 studentkinja) radi na projektu u saradnji sa aktivnim Radijom 021: « Diskursna obeležja «Ventila», kontakt emisije koja izaziva velike polemike u gradu. Cilj projekta je, s jedne strane, edukativan – da studentkinje prođu kroz sve faze istraživačkog procesa (sakupljanje, obrada, interpetiranje podataka) i, sa druge strane, istraživački, da se dozna kakve se poruke saopštavaju putem ovakvih emisija na aktivnom Radiju 021. Iz ovog projekta će nekoliko studentkinja imati diplomske radove (vidi spisak diplomskih radova na projektu u dodatku), kojima je mentorka Vera Vasić. Ostale studentkinje uzimaju projekte, ili diplomske radove, prema sopstvenom afinitetu i odgovarajuće mentorke. Na projektu Životne priče žena načinjen je video zapis životne priče feministkinje Sonje Drljević i sakupljeno 5 životnih priča žena na srpskom jeziku. Ukratko možemo zaključiti da je u okrviru šestomesečnog projekta pod nazivom "Ženske studije od NGO do univerziteta" oproban jedan od mogućih puteva ulaska nevladine visokoškolske organizacije u institucionalni visokoškolski obrazovni sistem na formalan način, i u tom pogledu su postignuti samo delimični razultati. Obavljene su uspešno aktivnosti druge, na način ustaljen u visokoškolskoj instituciji, preko tribina organizovanih na Fakultetu. Najuspešnije je bilo učešće studentkinja i studenata sa univerziteta u NGO programu Ženskih studija, dvogodišnjem, interdisciplinarnomg, alternativnom. Možemo reći da je kroz ove raznovrsne aktivnosti postigunut značajan stepen senzibilizacije univerzitetske sredine na pitanje rodnosti u različitim domenima, zahvaljujući upravo ovoj inicijativi Studija i medijskom propagandi.

7.0. Dodajmo tome da su studentkinje i studenti imali mogućnosti da se alternativno, ali u kontinuitetu, obrazuju za rodnost i na druge načine, inače ustaljene u alternativnoj sferi , a to su treninzi i seminari. U zimskom semestru su održana 2 treninga u Studijama.
Jedan je počet sa novinarkama iz tri medija (TV, radio, novine) iz Novog Sada, ukupno 20, na inicijativu koordinatorke, ali je nakon održana 2 susreta posao zamrznut dok se ne pronađu finansijska sredstva. S. Savić predlaže da umesto treninga napiše brošuru o seksizmu u jeziku namenjenu pre svega novinarkama, ali i drugim osobama koje rade u javnoj sferi.
Otpočeo je trening trenerki (decembar 2001-31. maj 2002. finansira Fond) sa (mlađim) ženama, koje će nastaviti sakupljanje životnih priča žena u manjinski nacionalnim grupama (za ovaj de rada izveštaj će naknadno biti podnet Fondu).

8.0. Izdavačka aktivnost u Studijama. U zimskom semestru je ponovljeno izdanje Romkinja (500 primeraka), odštampane su Vojvođanke i promovisane u Novom Sadu, Nišu, Subotici ( u Beogradu će biti u letnjem semestru). Sredstva je obezbedio Fond. Izdanja su dobila lepe recenzije (koje će biti štampane u Godišnjaku) i pohvale na promociji.
Studije izdaju Godišnjak Studija: časopis za feminističku teoriju i praksu za koji su obezbedjena sredstva (od Fonda), formiran izdavački odbor (Svenka Savić Vera Vasić, Aleksandra Izgarjan) i pripremljen za štampanje. Fond je odobrio sredstva za štampanje druge knjige u ediciji Znamenite žene: Neda, koju je pripremila Gordana Stojaković, a štampa Futura publikacije do 8. marta 2002.

9.0. Usavršavanja. U zimskom semestru je značajan broj studentkinja i predavačica bio na stručnom usavršavanju na seminarima u zemlji i svetu. Slađana Milačić i Danica Novaković su provele nedelju dana u Zagrebu na seminaru za mirovne studije, gde rade i Ana i Oto Raffai. Olivija Tešić i Gabrijela Miškić su u novembru bile na jednonedeljnom seminaru u Zagrebu u Infoteci. Svenka Savić je bila u Vircburgu mesec dana kao gošća Ženskog biroa Univerziteta u Vircburgu. Držala je predavanje i u Berlinu u OWEN organizaciji kod Marine Bayer, koja takođe sakuplja životne priče žena u Nemačkoj i pozvala ju je da bude gošća na Trenungu trenerki u aprilu 2002. godine u N. Sadu u Studijama. Slobodanka Markov je provela tri nedelje u Čikagu kao gošća sekcije žena, IV prezbiterijanske crkve sa kojima je dogovorila načelnu saradnju na projektu o starima. Nekoliko studentkinja je bilo na jednodnevnim seminarima u Novom Sadu. Ako ovome dodamo i desetodnevni boravak 6 studetnkinja u Ženevi na I modulu EWC, onda ukratko možemo reći da edukativan rad u Studijama ima nekoliko oblika: predavanja, radionice, diskusione tribine, istraživački projekti, usavršavanja na seminarima i konferencijama u zemlji i inostranstvu.

10. 0. Mreža i saradnja sa drugima. Ženske studije u Novom Sadu inicijrale su i ugostile I sastanku mreže ženskih studija u regionu (avgusta 2001). Na sastanku su bile predstavanice iz Beograda. Subotice, Sarajeva, Kotora (odsutne iz Niša i Užica), kada je načinjena fizionomija saradnje, budućeg rada i međusobne podrške, i ustaljena frekven sastajanja jednom u semestru. Otuda je sledeći sastanak mreže bio 2. februara 2002. u Beogradu. Mreža se bavi i pitanjem ulaska na univerzitet u zavisnosti od kontekst au svakom univerzitetskom centru posebno.

11.0. Evaluacija je na nekoliko nivoa. Svako predavanje su studentkinje procenjivale određenim instrumentarijumom (koji je zajednički za sve ženske studije u zemlji). Drugi način je javnost rad, tj. oglašavanje u medijima o aktivnostima ili gostovanje članica studija na medijima, a treća je dokumentovana u publikacijama. Studije su postale prepoznatljivo mesto za izvor informacija, pomoći i onima izvan studija: novinarke, naučne radnice, osobe koje su na bilo koji način zainteresovane za pitanja rodnosti (u proseku je dnevno 3 osobe posetilo biblioteku, tražile pomoć, informacije ili neki drugi razlog).

IZVEŠTAJ O RADU NA PROJEKTU FONDU ZA OTVORENO DRUŠTVO
Svenka Savić, koordinatorka Studija
Novi Sad 1. februar 2002.


MREŽA ŽENSKIH GRUPA U NOVOM SADU: zabeleška za III sastanak

Tokom poslednjih 5 godina u Vojvodini smo osnovale preko 20 različitih ženskih nevladinih organizacija koje čine mrežu ženskih organizacija u regionu Vojvodine (N. Sad, Subotica, Kikinda, Vršac, Vrbas, Pančevo....), a ona je deo mreže ženskih organizacija i grupa u Jugoslaviji., koja je deo istočnoevropske mreže takvih organizacija (formirane semptembra, 1998. konferencijom u Beogradu).Mi smo deo jedne velike mreža ženskih organizacija.

U istom periodu su se u Novom Sadu registrovale ženske NVO s ciljem da se ženska ljudska prava počinju ostvarivati u praksi, u različitim domenima svakodnevnog života žena: u obrazovanju, zdravlju, zapošljavanje, političkom omoćavanju.... Prostor u kojem se ovo osnovno zalaganje može realizovati širok je i svaka nova ženska organizacija ima mogućnosti da pomogne u jednom segmentu takvog poduhvata. Potrebno je samo da dobro sarađujemo. Do sada su se Ženske studije i istraživanja (1997) usmerile na visokoškolsko, alternativno interdisciplinarno obrazovanje i istraživanje, Novosadski ženski centar (1998) na pružanje pravne pomoći ženama, MILA (1998?), na rad sa mladima u različitim domenima pomoći: obrazovanje, zdravlje.... Vojvođanska inicijativa za zapošljavanje žena, kako i naslov kaže, fokusirana je na žene i posao, VIDEO MEDEJA (1998), na umetničko izražavanje žena, pre svega u video umetnosti... ŽAD (2000), na zaštitu ženskog zdravlja i na rad sa ženama na selu, EVA (2001) na zaštitu zdravlja žena i, odskora, na pitanja trgovine ženama....Vojvođanka, za informisanju, dokumentaciji i političkom osnaživanju i angažmanu žena.... (oko 100 aktivnih).

Ovaj potencijal ženskog aktivnizma nije dovoljno vidljiv u gradu, mada su rezultati pojedinačnih organizacija i pojedinki veliki. Zato smo odlučile krajem decembra 2001. (na inicijativu Studija) da se okupimo oko, nama značajnog događaja, Predloga novog zakona o NVO organizacijama koji će uskoro usvajati vlada Srbije. Na tom sastanku smo se dogovorile da će pravnice, Ljiljana Madžar i Ljilja Silađi oformiti naše amandmane na Predlog. Srećom, postignut je sporazum između vlade i predstavnika mreže NVO u Jugoslaviji, pa naši predlozi nisu bili potrebni. No, iskoristile smo takav zamah druženja da se nađemo još jednom u januaru 2002. kako bismo načinile program aktivnosti pomoću kojih bismo bile vidljivije i uticajnije u gradu. Kao osnovni problem svih uočile smo da nemamo prostorije koje bi nam gradska vlada dodelila, kao što je već uradila sa nekim (neženskim) NGO u gradu. Prostor = stvarno postojanje u gradu.

Za sada iznajmljene prostore imaju Studije, Vojvođanka, Video medeja.... dok druge nemaju. Predlog: uputiti pismeni zahtev gradskoj vladi za dodelu prostora za rad ženskih organizacija (vidi prilog). Dogovorile smo se tada na sastanku, na kojem su bile predstavnice upravnog odbora Ženskih studija (ukupno 8) i predstavnice Vojvođanke (ukupno 2), da bi 8. mart 2002. bio mogući datum zajedničkog izlaska pred javnost svih ženskih NVO u gradu (kao afirmacija mreže ženskih NVO u gradu), i pojedinačnih udela u fizionomiji mreže: aktivizam, obrazovanje, zdravlje, zaposlenost.... svi aspekti o kojima ženske organizacije sada, ili iz neposrednoj prošlosti, imaju podatke i znaju stanje u regionu grada i/ili Pokrajine.

Da bi takva aktivnost uspela potrebno je da više znamo jedne o drugima i da sačinimo plan za jednodnevno druženje i aktivizam 8. marta 2002. (u pismenom pozivu da svaka organizacija pripremi mali izveštaj 2001. i plan za 2002. koji bismo podelili na sastanku).

Ženske organizacije danas u gradu koriste kao najčešći oblik rada obrazovne radionice i/ili predavanja iz različitih domena programa Pekinške deklaracije iz kojih je proizašlo određeno iskustvo. Predlog: ono što je pozitivno iskustvo u tom radu treba da bude obznanjeno u medijima, na internetu ili u obliku malih brošura, biltena, i dostupno korisnicama. U tom pogledu je Vojvođanka ponudila svoju adresu i internet linkove i na sastanku smo se dogovorile da ćemo slati sve informacije njima, ali i na druge različite adrese (Ženska posla) kako bi ono što radimo bilo dostupno raznim potencijalnim korisnicama i šire od regiona Vojvodine (na primer, tekstovi S. Savić o seksizmu u jeziku na adresi Ženska posla). Predlog: svaka organizacija predlaže način na koji želi da saobraća sa Vojvođankom, jer je uočeno da neke organizacije imaju za tu svrhu određenu osobu, dok druge nemaju.

Svenka Savić, N. Sad, 8. februar 2002.


Zapisnik sa sastanka mreže ženskih organizacija u Novom Sadu i Vojvodini

Novi Sad, 27. aprila 2002. prostorije HCIT, Vojvođanskih brigada 17, 11.00 - 13.00
Zapisnik sačinila: Veronika Mitro, Ženske studije i istraživanja, Novi Sad
U konačnom uobličavanju zapisnika sarađivale: Svenka Savić (Ženske studije i istraživanja, Novi Sad) i Marija Gajicki (Vojvođanka, Novi Sad)

Sastanak je otvorila Marija Gajicki, pozdravila sve prisutne, i napomenula da će u narednom periodu "Vojvođanka" koordinirati radom mreže.
Sastanak mreže ženskih organizacija u Novom Sadu i Vojvodini vodile su: Marija Gajicki (Vojvođanka, Novi Sad) i Svenka Savić (Ženske studije i istraživanja, Novi Sad).

Na početku sastanka zamoljene su sve prisutne predstavnice organizacija da se predstave.
Sastanku su prisustvovale predstavnice sledećih organizacija: Ženske studije i istraživanja "Mileva Marić Ajnštajn", Dokumentaciono informacionog centra, Vojvođanke - Regionalne ženske incijative, Novosadskog ženskog centra, Ženskog Aktivnog Društva - ŽAD, Asocijacije poslovnih žena - PAŽ, EVA - Energija, Vizija, Akcija, Psihofon - MILA (Novi Sad) i Zrenjaninski edukativni centar, SOS telefona, IVA (Zrenjanin), Ženska Alternativna Radionica - ŽAR (Kikinda), Femina creativa (Subotica) i Žensko ekološko društvo (Bačko Novo Selo).

Cilj sastanka je bio da ženske organizacije u Novom Sadu, uz prisustvo gošći iz drugih ženskih organizacija sa teritorije Vojvodine, razmotre oblike saradnje kao osmišljenog rada u učvršćivanju mreže ženskih organizacija u regionu.

Svenka Savić - Podsetila je prisutne da ženska mreža podrazumeva nekoliko formi saradnje: sastajanje predstavnica organizacija u dogovorenom intervalu, kontinuiranu razmenu informacija i konkretne zajedničke aktivnosti. Podsetila je da postoji mreže ženskih studija u Jugoslaviji (Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš), a eksperimentalni programi u 2002. godini u Čačku i Kotoru. Takva mreža postoji i na nivou zemalja bivše Jugoslavije i u Zagrebu je (19.04.2002) održan sastanak takve mreže s osnovnom temom «Ženske studije na univerzitet». Cilj sastanka mreže ženskih studija bio je da se obrazovni programi institucionalizuju. Na sastanak nisu došle predstavnice univerziteta i vlasti (ministarstava). Zaključak sastanka u Zagrebu je da će se ženske studije institucionalizovati i postati deo akademskih studija u Splitu i Zadru, ali ne i u Zagrebu.
Za mrežu ženskih studija u Jugoslaviji ovo iskustvo može poslužiti kao inicijativa da se održi okrugli sto i prodiskutuju pitanja institucionalizacije ženskih studija, kao i upotreba nekih konkretnih termina (kao što su: 'ženski', 'rodni' i 'mainstreaming'), da se definišu aktivnosti koje, organizacije koje su članice mreže ženskih organizacija u Vojvodini, mogu doprineti lobiranju za akademski proboj ženskih studija na univerzitet.

Marija Gajicki - U prethodnom periodu do decembra 2001. na inicijativu Ženskih studija i istraživanja iz Novog Sada, organizovale smo nekoliko sastanaka na kojima smo se dogovorile da zajednički delujemo kako bismo podstakle bolju međusobnu saradnju i informisanost i angažovale se aktivno u procesima demokratizacije našeg društva. Posle prvog inicijalnog sastanka mreže ženskih NVO u Novom Sadu, naizmenično su organizovana tri sastanka, kojima su koordinirale Ženske studije i istraživanja i Vojvođanka, sa namerom da se redovno održavaju sastanci i osmisli zajednička aktivnost članica ženske mreže u gradu povodom 8. marta - Međunarodnog praznika žena. Tokom ovih sastanaka formulisan je projekat pod nazivom "Učinimo vidljivim ženske potencijale u nevladinom sketoru", koji je dobio finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo - Jugoslavija. Iskustva vezana za realizaciju prve faze ovog projekta, koji traje od 1. marta do 31. maja 2002. godine, pozitivna su, a sve planirane aktivnosti u okviru programa "Ženski ritam grada", u periodu od 7. do 9. marta 2002. godine, imale su dobar prijem i u javnosti i u štampanim i elektronskim medijima.
U narednom periodu nameravamo da nastavimo sa organizovanjem zajedničkih aktivnosti na svim nivoima - od deljenja materijala do organizovanja javnih manifestacija i realizovanja zajedničkih projekata, kako u Novom Sadu, tako i u drugim gradovima u Vojvodini.
U okviru druge faze projekta "Učinimo vidljivim ženske potencijale u nevladinom sektoru", planirano je održavanje 4 zajedničke radionice za članice ženske mreže u Novom Sadu. S obzirom, da postoji mogućnost da se pokrije deo putnih troškova i za zainteresovane članice ženskih NVO iz drugih gradova u Vojvodini, predlažemo da u programu radionica učestvuje najviše 6 članica ženskih NVO iz drugih centara. Ovaj projekat predstavlja naš zajednički doprinos jačanju mreže na nivou grada i može poslužiti kao jedan od primera kako bi ženske NVO mogle da sarađujemo i na regionalnom nivou, naročito u Vojvodini.

Svenka Savić, Ženske studije i istraživanja, Novi Sad - Pozvala je sve prisutne da iznesu svoje viđenje dosadašnje saradnje i predloge za dalju saradnju.
Danica Todorov, PAŽ - Kako doći do novca bez donatora?
Biljana Iličić, ŽAR, Kikinda - Bilo bi dobro da imamo razmenu elektronskim putem, da svako prosleđuje informaciju drugima.
Jasmina Savić, EVA, Novi Sad - Podržava ideju o redovnom elektronskom komuniciranju između članica mreže.
Marija Gajicki, Vojvođanka, Novi Sad - Razmena informacija je neophodna da bismo uspešno dalje sarađivale i jačale našu mrežu.
Olgica Bašić Pavković, Femina creativa, Subotica - Da se udružimo i pokušamo da dobijemo donaciju od naše vlade kao što su to Slovenke uspele - izgradile su mrežu koja je podržana od slovenačke vlade.

Svenka Savić - podseća da je Pokrajinsko ministarstvo za ženska pitanja dodelilo sredstva nekim ženskim organizacijama i da je ministarka (javno) izjavila da će se ta praksa nastaviti.

Marija Gajicki - Svakako da svaka pojedinačna organizacija treba da traži sredstva za svoje samostalne projekte, ali treba da se organizujemo i tražimo sredstva i za zajedničke projekte mreže ženskih organizacija u Vojvodini.

Ženske studije - Dokumentaciono informativni centar Ženskih studija u Novom Sadu sistematizovaće podatke o organizacijama u Vojvodini i one će biti dostupne na web stranici Studija. Web stranica Studija takođe može služiti kao oblik međuorganizacijskog informisanja.

Rajna Božić,MILA, Novi Sad - Centar za razvoj neprofitnog sektora u Novom Sadu, u ulici Zlatne grede, poseduje mnoge korisne informacije za ženske NVO. Izvršno veće AP Vojvodine ima štampariju i moguće je da Sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, i Jelica Rajačić Čapaković, mogu podržati štampanje nekih naših publikacija bez novčane nadoknade. O drugim organizacijama moguće je informisati se u direktorijumu IKWE i CRNPS.

Ružica Borišev, ŽAD, Novi Sad - Informisanje je bitno, ali ne treba da zaboravimo aktivizam. Bez izlaska na ulice nema napretka. Predlaže da se organizujemo i uličnim aktivizmom zajednički obeležimo značajne datume koji dolaze, kao na primer Svetski dan mira 25. maja ili Svetski dan ženskog zdravlja 28. maja. Takve akcije moguće je realizovati i bez novca.

Marija Gajicki, Vojvođanka, Novi Sad - I za takve akcije treba tražiti novac. Kao našu prvu zajedničku akciju mogle bismo da pokušamo, da bez novčanih sredstava, organizujemo 25. maja 2002. da članice ženskih NVO izađu na ulice, podele svoje materijale i u svojim gradovima obeleže Svetski dan mira i nenasilja, ispisivanjem ili izgovaranjem simboličnih poruka vezanih za mir i nenasilje. To bi mogao da bude zvanični početak rada mreže ženskih NVO u Vojvodini. Možemo formirati koordinaciono telo i napraviti plan rada za budućnost. Vojvođanka može u ovom periodu da bude organizacija koja će voditi mrežu i koordinirati njene aktivnosti.

Svenka Savić, Ženske studije i istraživanja, Novi Sad - Vojvođanka se prihvata da generalno bude zadužena za prvu akciju mreže ženskih organizacija u Vojvodini, a okvirnu ideju akcije i poruka koje će biti ispisivane predložiće ŽAR iz Novog Sada. Obaveštavaju se sve organizacije mreže i one se dalje povezuju sa manjim organizacijama i animiraju ih za akciju svaka u svom gradu u Vojvodini. Predloženo je da prisutne članice ženskih NVO iz Vojvodine, pokušaju da animiraju organizacije u sledećim gradovima: Vojvođanka će zajedno sa ŽAD-om koordinirati akciju u Novom Sadu, i pokušati da ostvari kontakt sa organizacijama u Somboru. Femina Creativa će animirati grupe u Subotici, EVA iz Novog Sada će kontaktirati OSMEH iz Vrbasa, dok će ŽMIG ostvariti saradnju sa ženama u Kovinu i Beloj Crkvi, a ŽAR iz Kikinde će kontaktirati grupe u Vršcu. dok će se grupe iz Zrenjanina organizovati zajedno u gradu.

Svenka Savić - U lokalnim medijima slabo je zastupljena informacija o radu ženskih organizacija, prema podacima sa jednog projekta u Ženskim studijama (za period januar-april 2002). Kako bi bilo da se sada dogovorimo da svaka organizacija ubuduće pripremi za svaki broj svojih lokalnih novina neki tekst o svojim aktivnostima ili o nekom problemu značajnom za žene.

ŽAR - Rad naše organizacije je redovno promovisan u lokalnim medijima u Kikindi, sve aktivnosti mediji redovno prate, a i članice naše organizaciju reaguju na seksizam u medijima.

Marija Gajicki - Ženske organizacije u Novom Sadu takođe imaju pozitivno iskustvo sa medijima.

Banatsko novo selo, opština Bač - Mi smo našli novinara koji podržava rad naše organizacije i medijski će propratiti naše aktivnosti.

Zrenjanin - U Zrenjaninu je pokrenuta ženska stranica u novinama ali se već gasi. Moja ideja je bila da finansiramo podlistak, ali su cene nepristupačne. U Zrenjaninu je moguće povremeno gostovati na radiju, ili povremeno objaviti neki članak u novinama, ali se za kontinuitet traži novac.

Marija Gajicki - Da biste bili prisutni u medijima morate imati vest, ako nemate vest onda ćete doći u situaciju da se od vas traži novac. Ako imate vest, problema sa medijima nema, a vest može da bude sve, samo treba znati plasirati. Kako praviti vesti i kako od novinara napraviti saveznike i saradnike jeste ono što svaka organizacija treba da nauči. Kao primer navodim Pančevac. Oni imaju žensku stranu koja je sasvim korektna. Pančevac je nedeljnik, a ženska strana izlazi u svakom četvrtom broju, dakle jednom mesečno. Vojvođanke će poslati svim organizacijama primerak ženske strane iz dva broja Pančevca.

Snežana Brujić, ŽMIG, Pančevo - Za žensku stranu u Pančevcu ne plaćamo ništa, redakcija nam je izašla u susret objavljivanjem bez nadoknade, ali mi tražimo sredstva od lokalnih preduzeća za honorare saradnica na ženskoj strani i nadamo se da ćemo uspeti da dođemo do sredstava i omogućimo honorare saradnicama.

Svenka Savić - Pitanje o medijima se dobro primilo i dobili smo konkretan predlog od Marije Gajicki - organizovati obuku kako napraviti vest i kako postati saveznik sa novinarima. Možemo sada da izvidimo kakav je interes među ženskim organizacijama u različitim gradovima Vojvodine i da se organizuju radionice za sve i za dva meseca da naučimo da pravimo vesti i da u svakom gradu postoji osoba koja to može da radi redovno i plasira medijima u kontinuitetu. Svaka organizacija će formirati interesnu grupu u svojoj sredini do kraja juna meseca, a za period jul - septembar možemo planirati projekat obuke čiji će cilj biti otvaranje ženskih organizacija prema medijima. Za mrežu je važno da imamo što više informacija jedni o drugima. Ima li neko predlog kako da ide obaveštavanje? ŽAR - da dobijemo spisak svih organizacija sa adresama prisutnih na ovom sastanku.

ŽENSKE STUDIJE - da svi ispune upitnik Ženske infoteke (iz Zagreba) o ženskim organizacijama u regionu, na srpskom i na egleskom jeziku, koji ćemo staviti na web stranicu Studija.

REZIME aktivnosti u toku 2 meseca (maj-jun 2002)
- Zajednički obeležiti Svetski dan mira 25. maja 2002.
- Organizovati radionice za pristup medijima u gradovima Vojvodine sa ženama iz ženskih organizacija (gde je moguće u saradnji sa ženama iz medija)
Za obe aktivnosti u narednom periodu koordinator će biti Vojvođanka - Regionalna ženska incijativa iz Novog Sada.